Kako sažeti 30 godina postojanja Beogradske otvorene škole? Nakon nemalog broja iteracija, uspeli smo da tri decenije nekako sažmemo u tri reči – Ljudi, znanje i dela. Ovo je krilatica koju ste u godini našeg jubileja viđali na našem sajtu, u signaturama naših imejlova, ali je i krilatica koju ova organizacija živi već 30 godina.

Zašto ljudi? Što se BOŠa tiče, sve je počelo od ljudi, željnih znanja i delanja. Nema škole bez đaka. A kroz našu školu i njena otvorena vrata, na neki način prošlo blizu 20.000 ljudi koji su želeli da, u nekom kapacitetu, budu nosioci promena, bilo kao polaznici nekog od obrazovnih programa ili obuka, bilo kao partnerske organizacije, bilo kao, na kraju krajeva (ili na početku) – nosioci aktivnosti BOŠa i deo kolektiva škole.

Zašto škola? Pa ideja o Beogradskoj otvorenoj školi je u biti bila ideja o stvaranju prostora za slobodu i učenje zainteresovanim studentima u veoma teškim trenucima po našu zemlju. Škola je u međuvremenu porasla i dobila mnogo novih lica ali, kada malo razmislimo o tome čime se bavimo, mi u biti jesmo ostali škola. Nekada je BOŠ prevashodno bila škola za nadarene pojedinice, koji su prolazili obrazovne programe, sticali političko obrazovanje, dolazili i po savet i podršku vezano za njihove akademske karijere. U nekom trenutku, BOŠ je postala škola za državnu upravu i predstavnike lokalne samouprave, gde su sticali znanje na temu evropskih integracija. Danas, kada pogledamo čime se najviše bavimo, možemo reći da je BOŠ škola za organizacije civilnog društva i aktiviste, koji žele da se uključe u rešavanje problema u njihovoj zajednici. Tako da, nema šta, reč ŠKOLA u našem imenu itekako i dalje ima svoje mesto.

Na kraju, sa reči prelazimo na dela. Slogan naše škole i jeste „Ne učimo za školu nego za život“. U ovu školu su pohrlili ljudi željni znanja da bi mogli da delaju za bolje društvo. Na stvaranju boljeg društva radili su i rade praktično svi koji su na neki način došli u kontakt sa školom – alumnisti obrazovnih programa, korisnici usluga, partneri i naravno članovi BOŠ tima. Spektar tema kojima se BOŠ bavio i kojima se bavi je zaista širok – istraživanje religije, proučavanje informacionih tehnologija, mladi, unapređivanje zapošljivosti, zaštita životne sredine, dobro upravljanje...Čini se da je upravo ovaj segment „delanja“ onaj koji pokazuje da smo mi škola koja je beogradska samo u ličnoj karti, odnosno po mestu nastanka i stalnoj adresi. Samo prošle godine smo kroz naše aktivnosti i aktivnosti naših partnera na neki način bili prisutni u preko 80 sredina.

Šta uopšte poželeti nekome ko puni 30 godina? Jasno nam je da, iako možemo reći da je naše društvo donekle bolje nego 1993. godine, da ono neće prestati da pred nas, i kao pojedince i kao pokretače promena, postavlja neugodna pitanja, posebno sad kad smo napunili 30. Jedino što je izvesno je da će vrata naše škole ostati otvorena za ljude željne znanja i delanja i da će tako biti barem u narednih 30.

U ime prvih 30 godina BOŠa, priredili smo ovu digitalnu monografiju, koja 30 godina ljudi, znanja i delanja, simbolično ređa po spratovima Palate „Beograd“ – simbola grada koji je u imenu škole i mesta na kojem smo proveli najveći deo naših prvih 30 godina. Kako se budete „peli“, nadamo se bez prečica i brzim liftom, već polako, sprat po sprat, imaćete priliku da pročitate ponešto o ljudima koji su činili i koji čine BOŠ, znanju kojim su plenili i koje su osvajali, i delima koja su ostavili za sobom. Za sve što su svi đaci BOŠa naučili i postigli za ovih 30 godina, premali je bilo koji prostor, pa i naša digitalna „Beograđanka“, te spisak ovih postignuća treba posmatrati samo kao jedan deo naše istorije, kratak koliko i vožnja brzim liftom „Beograđanke“ a, nadamo se, upečatljiv dovoljno da se na nekom od spratova i duže zadržite u razgledanju.